Bekčić, FilipStepić, MarijaAndjelković, SnežanaMarković, JordanMilenković, JasminaMikić, S.Vučković, N.2025-10-022025-10-022024-09-26978-86-82165-04-0https://rifoc.ikbks.com/handle/123456789/227Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (M 64)Црвена детелина (Trifolium prаtense L.) је у Србији једна од најчешће гајених крмних култура. Потенцијални проузроковачи болести црвене детелине код нас још увек нису довољно истражени. Као једни од најважнијих патогена црвене детелине истичу се гљиве врсте рода Fusarium, које на црвеној детелини могу проузроковати више типова симптома: васкуларно увенуће, пропадање клијанаца, трулеж корена, кореновог врата и круне биљке што резултира некрозом листова и изданака (Krnjaja et al., 2004). У периоду, од 2020. до 2024. године прикупљани су узорци симптоматичних биљака црвене детелине са више локалитета у Расинском и Поморавском округу. Изолација патогена урађена је у фитопатолошкој лабораторији, на Институту за крмно биље, на хранљивој подлози PDA (кромпир декстрозни агар). Примећено је да изолати који морфолошки одговарају особинама Fusarium spp. чине већину добијених изолата. Да би се задовољили Кохови постулати урађена је провера патогености за 20 одабраних Fusarium spp. изолата, користећи четири методе. Урађена је инокулација фрагмената стабла у култури гљиве и инокулација одвојених листова у петри шољи. Након периода инкубације (7 дана) у контролисаним условима, у лабораторији, измерена је просечна дужина некрозе, односно пречник пеге. Провера патогености целих биљака (старости 90 дана) потврђена је насумичним повређивањем корена стерилним скалпелом и латералним повређивањем главног корена убадањем инокулисаним чачкалицама.srCC0 1.0 Universalhttp://creativecommons.org/publicdomain/zero/1.0/conferenceObject