Prijović, MladenSokolović, DejanBabić, SnežanaBabić, SnežanaZornic, VladimirRacić, NedeljkoLazarević, ĐorđeSabovljević, Aneta2025-10-022025-10-022024-09-26978-86-82165-04-0https://rifoc.ikbks.com/handle/123456789/221Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (M 64)У светлу глобалних климатских промена, обезбеђивање довољне количине хране постаје све већи изазов. Узгајање високоприносних и на стрес отпорних сорти крмног биља и житарица кључ је успешне и одрживе сточарске производње. Енглески љуљ (Lolium perenne L.), због својих бројних корисних особина, представља једну од најважнијих вишегодишњих крмних трава умереног климата, чинећи основу многих ливада и пашњака. Како се ови системи не заливају, енглески љуљ је све више изложен дуготрајним сушама током године, посебно у летњим месецима. Стога постоји хитна потреба за побољшањем његове толеранције на сушу и одрживости у умерено- континенталном климату, нарочито на травњацима са све чешћим дефицитом воде (Bothe, 2018). Једна од стратегија је унапређење физиолошких и биохемијских особина код нових сорти кроз различите процесе оплемењивања, без значајног нарушавања нутритивне вредности и прилагодљивости испаши. Да би се то постигло, потребно је прво детаљно испитати све факторе адаптације и аклиматизације на сушу, који би се могли користити као критеријуми за унапређење толеранције на сушу код будућег оплемењивачког материјала а затим идентификовати и њихову молекуларну основу, што је циљ овог истраживања. Испитивање варијабилности енглеског љуља на водни дефицит спроведено је на одабраним генотиповима из атлантског (сорта Shandon) и умерено-континенталног климата (сорта К-11 и експериментална оплемењивачка популација) у фази вегетативног раста.srCC0 1.0 Universalhttp://creativecommons.org/publicdomain/zero/1.0/Енглески љуљводни дефицитсушаоплемењивањеconferenceObject