Simić, A.Pržić, Z.DŽeletović, Ž.Brajević, S.Babić, SnežanaMarković, N.2025-10-012025-10-012024-10-16978-86-7834-443-5https://rifoc.ikbks.com/handle/123456789/219Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (M 64)Travni pokrivač kao biološki sistem i način očuvanja zemljišta koristi se u vinogradarskim regionima sa većim osmotrenim količinama padavina ali i polusušnim i aridnim geografskim područjima. Ima široku primenu u vinogradarstvu Srbije, jedan je od nači a održavanja zemljišta i od velikog je značaja s obzirom na prognoze koje predviđaju promenu klimatskih uslova u narednim decenijama u vidu pojave češćih kišnih proleća i toplije i produžene vegetacije praćeno većom akumulacijom toplote i dužim bezmraznim periodom. Očekuje se da će ovakve promene imati značajnog uticaja na enološki potencijal aktuelnog sortimenta vinove loze. Pri zasnivanju travnog pokrivača smesom trava potrebna je nega biljaka uz specifične agrotehničke mere karakteristične za binomni sistem gajenja (vinograd-travnjak), te iznaći odgovarajuće mere za agroekološke uslove mikrolokaliteta. U tom cilju je sproveden trogodišnji ogled (2020-2022) na zasnovanom travnjaku u vinogradu sa sortom Kaberne sovinjon u Krnjevu. Dvofaktorijelni ogled po slučajnom blok sistemu je obuhvatio četiri klona sorte Kaberne sovinjon (15, 169, 191 i 412) i tri načina tretiranja travnjaka azotom u prolećnoj prihrani (0, 50 i 100 kg/ha N). Elementarna ogledna parcela po tretmanu bila je površine 10 m2 . Azot je neophodan u održavanju travnjaka, jer pospešuje vegetativno razviće i pokrovnost zemljišta, a nesimetričnim košenjem (dva puta u humidnoj godini ispitivanja, jednom u aridnoj) se prilagođavalo promenljivim meteorološkim prilikama tokom vegetacije. Prihrana travnog pokrivača azotom je nosila potencijalni rizik uticaja na ampelografska svojstva vinove loze, pa su sprovedene analize osobina travnog pokrivača, ali i ampelografskih i enoloških svojstava grozda i bobica. Rezultati istraživanja ukazuju da je travnjak značajno reagovao na primenjeni azot, kako prinosom sveže i suve biomase, pokrovnošću, tako i količinom usvojenog azota. S druge strane, primenjene doze azota nisu značajno uticale na ampelografske karakteristike grozda i bobice. Može se zaključiti da u ovom slučaju održavanje jednog sistema (travnjaka) i mere popravke, nemaju uticaja na drugi sistem (vinograd) i proizvodnju.srCC0 1.0 Universalhttp://creativecommons.org/publicdomain/zero/1.0/Zatravljivanjesmeša travakaberne sovinjongrozd i bobicaconferenceObject