Шта је дигитални репозиторијум?

Дигитални репозиторијум је систем електронских сервиса који омогућавају архивирање, трајно чување, јавну презентацију и дисеминацију различитих врста научних резултата. Репозиторијум има за циљ да омогући отворени приступ публикацијама и другим истраживачким резултатима пројеката

Софтверску платформу чини софтвер отвореног кода DSpace, прилагођен специфичним потребама и захтевима и надограђен од стране Универзитетског информатичког центра Универзитета у Крагујевцу. Софтверска платформа је усклађена са смерницама за репозиторијуме OpenAire-a.

 

RIFoC је такође регистрован на референтним међународним регистрима ROAR и OpenDOAR, што га чини видљивим и претраживим од стране Google-a и осталих Интернет претраживача.

Зашто да депонујем своје публикације?

Пуно је општих разлога зашто публикације и друге врсте истраживачких резултата треба да буду доступни у отвореном приступу. Неки од њих су:

  • Према пропозицијама усвојене Платформе за отворену науку, запослени на Институту су у обавези да своје резултате депонују у дигитални репозиторијум.
  • Све публикације, придружени подаци и остали материјали се чувају централизовано, у институционалном репозитијуму. Списак референци са линковима на публикације се добија једним кликом.
  • Ефикасност: бржи приступ научним улазима и излазима може побољшати ефикасност и продуктивност истраживачког система: 1) смањењем дуплирања и трошкова креирања, преноса и поновне употребе података; 2) омогућавањем више истраживања из истих података; 3) умножавањем могућности учешће у истраживачком процесу.
  • Квалитет и интегритет: отворени приступ научним резултатима и подацима нуди могућност шире евалуације и надзора од стране научне заједнице, омогућавајући тако тачнију репликацију и валидацију резултата истраживања.
  • Економскa корист: шири приступ резултатима истраживања може да подстакне трансфер ка ширим системима иновација, као и да повећа свест и свестан избор међу потрошачима.
  • Иновације и трансфер знања: Отворена наука смањује кашњење у употреби резултата научног истраживања од стране компанија и промовише бржи пут од истраживања до иновација за креирање нових производа и услуга.
  • Јавно објављивање и ангажовање: наука треба да буде отворена за цело друштво, како би могла да промовише свест код грађана.
  • Глобалнa корист: Отворена наука је неизбежно међународна. Промовише заједничке напоре и бржи пренос знања ради бољег разумевања изазова који захтевају координиране међународне акције попут климатских промена или старења становништва.

Више о отвореној науци можете пронаћи на државном порталу отворене науке http://open.ac.rs и на Фејсбук станици https://www.facebook.com/NI4OS/.

На овом порталу можете пронаћи и речник основих појмова отворене науке, као и увек свеже вести о дешавањима на овом пољу.

Са друге стране, од веће доступности резултата истраживања има користи и Институт, као и запослени појединачно. Депоновање садржаја на званичном, регистрованом и претраживом институционалном репозиторијуму у значајној мери повећава видљивост предузетих истраживања. Истраживач појединац има прилику да на једном месту похрањује све садржаје које сматра релевантним за свој научни рад и тиме обезбеди трајну, видљиву и претраживу "личну карту истраживача".