Archive
Permanent URI for this collectionhttps://rifoc.ikbks.com/handle/123456789/2
Browse
Recent Submissions
Item Проучавање карактеристика проузроковача фузариозног увенућа црвене детелине(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Bekčić, Filip; Stepić, Marija; Andjelković, Snežana; Marković, Jordan; Milenković, Jasmina; Mikić, S.; Vučković, N.Црвена детелина (Trifolium prаtense L.) је у Србији једна од најчешће гајених крмних култура. Потенцијални проузроковачи болести црвене детелине код нас још увек нису довољно истражени. Као једни од најважнијих патогена црвене детелине истичу се гљиве врсте рода Fusarium, које на црвеној детелини могу проузроковати више типова симптома: васкуларно увенуће, пропадање клијанаца, трулеж корена, кореновог врата и круне биљке што резултира некрозом листова и изданака (Krnjaja et al., 2004). У периоду, од 2020. до 2024. године прикупљани су узорци симптоматичних биљака црвене детелине са више локалитета у Расинском и Поморавском округу. Изолација патогена урађена је у фитопатолошкој лабораторији, на Институту за крмно биље, на хранљивој подлози PDA (кромпир декстрозни агар). Примећено је да изолати који морфолошки одговарају особинама Fusarium spp. чине већину добијених изолата. Да би се задовољили Кохови постулати урађена је провера патогености за 20 одабраних Fusarium spp. изолата, користећи четири методе. Урађена је инокулација фрагмената стабла у култури гљиве и инокулација одвојених листова у петри шољи. Након периода инкубације (7 дана) у контролисаним условима, у лабораторији, измерена је просечна дужина некрозе, односно пречник пеге. Провера патогености целих биљака (старости 90 дана) потврђена је насумичним повређивањем корена стерилним скалпелом и латералним повређивањем главног корена убадањем инокулисаним чачкалицама.Item Water emulsion of the essential oil of Nepeta rtanjensis Diklic et Milojevic: Potential use as a bioherbicide(National Library of Serbia, 2024) Prijović, Mladen; Nikolić, B.; Dragicević, I.; Nestorovic-Zivković, J.; Dmitrović, S.; Giba, Z.; Jovanović, V.Plant protection with natural products is a new trend in environmentally friendly agriculture. Nepeta rtanjensis Diklic et Milojevic is an endemic and critically endangered plant species in Serbia. We explored the phytotoxic potential of a water emulsion of Nepeta rtanjensis essential oil (NrEO) with high amounts of trans,cis-nepetalactone on five weeds. The most sensitive was Stellaria media (L.) Vill., as NrEO (from 0.013% to 0.1%) completely inhibited germination. Germination of Amaranthus retroflexus L. and Artemisia vulgaris L. was completely inhibited at the highest applied concentrations of NrEO (0.1%), while Ambrosia artemisiifolia L. germination was reduced to 48% at the same concentration of NrEO. The most tolerant species was Cephalaria transsylvanica (L.) Schrad. ex Roem. & Schult. as the final germination rate at the highest applied concentration of NrEO (0.1%) was 81%, like the control (82%). To our knowledge, this is the first time the interaction of essential oils on the germination and growth of A. vulgaris and C. transsylvanica is reported. The germination dynamics of S. media in pots with soil were significantly inhibited when the soil was initially treated with the highest applied concentration of the NrEO water emulsion (1%). Spraying S. media seedlings with NrEO significantly inhibited growth parameters (shoot height, shoot fresh weight, and the number of nodes) at the higher applied concentrations of NrEO (0.5% and 1%). Therefore, the water emulsion of the essential oil of N. rtanjensis could be potentially developed for use in the control of invasive and allergenic weeds.Item Утицај никла на клијање и рани раст луцерке (Medicago sativa L.)(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Pešić, M.; Tošić-Jojević, S.; Mrvić, V.; Sikirić, B.; Milinković, M.; Delić, D.; Andjelković, Snežana; Stajković-Srbinović, OliveraПовећање концентрацијa тешких метала у земљишту постао је проблем широм света. Раст и садржај хранљивих материја различитих легуминоза, укључујући луцерку, може бити поремећен у земљиштима са повећаном концентрацијом никла (Ni). Инокулација легуминоза ризобијама, бактеријама које фиксирају азот, може смањити концентрацију тешких метала у биљкама и може се користити за фитостабилизацију земљишта контаминираних тешким металима. Махунарке из рода Medicago су значајне крмне културе, које такође имају примену у фиторемедијацији (Tussipkan and Manabayeva, 2022). Луцерка (Medicago sativa L.) је једна од најкултивисанијих врста на свету, која има различите еколошке и физиолошке предности. Међутим, имајући у виду да, као и друге махунарке, луцерка може да апсорбује значајну количину Ni, а концентрације Ni у биљкама значајно расту и у изданцима и у корену заједно са концентрацијом Ni у земљишту (Helaoui et al., 2020), посебна пажња је потребна у гајењу луцерке на земљиштима са повећаном концентрацијом овог метала. У овом раду је испитан утицај никла на клијање семена луцерке, на безазотном медијуму у Петријевим посудама и епруветама. Раст луцерке је такође испитан и под утицајем ризобијалних сојева (Ensifer meliloti). Семе луцерке је инокулисано одабраним сојевима ризобија у различитим концентрацијама Ni (као никл сулфат), а неинокулисана контрола је коришћена за поређење потенцијала индукције клијања ризобија. Клијавост луцерке је значајно редуковна у присуству концентрације Ni od 0.5 mM, при чему је на концентрацији од 1 mM клијавост редукована за 37%. При томе значајна редукција дужине клијанаца се дешава већ на концентрацији 0.03 mM Ni. У огледу са епруветама значајна редукција дужине клијанаца се јавља већ на 0.005 mM Ni, док процента клијавости није редукован. При инокулацији ефикасним сојевима ризобија, нодулација се задржава до 0.05 mM Ni, при чему на најнижој тестираној концентрацији од 0.005 mM Ni долази до редукције броја квржица по биљци, висине и дужине корена, као и биљне масе, у односу на контролне биљке без додатка никла. Резултати су показали да је луцерка осетљива на повећане концентрације никла, и да мале концентрације метала редукују раст луцерке. Инокулацијa луцерке ефикасним сојевима луцерке побољшава параметре раста у односу на неинокулисане биљке у присуству никла.Item Примена предсетвене инокулације луцерке на киселом зељишту(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Andjelković, Snežana; Babić, Snežana; Milenković, Jasmina; Bekčić, Filip; Stepić, Marija; Racić, Nedeljko; Radović, JasminaЗахваљујући високом потенцијалу за принос и квалитет биомасе луцерка представља једну од најцењенијих крмних легуминоза. У симбиотској заједници ризобијум – луцерка фиксира се од 35 до 400 kg азота по хектару годишње. На теренима са киселим земљиштем услед слабо успостављене симбиотске асоцијације са квржичним бактеријама количина фиксираног азота и приноси луцерке су ниски, тако да се препоручује примена инокулације сојевима ризобиума толерантним на киселост. Циљ ових истраживања био је да се испита ефекат инокулације микроорганизмима који имaју улогу азотофиксатора и биостимулатора на параметре корена луцерке и то на: дужину (cm) и масу корена (g), број и масу нодула (g). Оглед је изведен у судовима у полуконтролисаним условима. Истраживања су вршена на сорти луцерке К-28 која је гајена на киселом земљишту (рНKCl 4,99). За инокулацију семена и земљишта употребљени су селекционисани сојеви ризобиума, азотобактера и актиномицета, при чему је ризобиум аплициран као моновалентни инокулум, али и као бивалентни инокулум у комбинацији са азотобактером, као и са актиномицетама. Такође, један третман је поливалентни инокулум који је садржао ризобиум, азотобактер и актиномицете. Контролна варијанта била је без инокулације. Анализе су вршене у фази почетка цветања луцерке, седам недеља након сетве.Item Хемијски показатељи квалитета зрна линија боба (Vicia faba L.)(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Milenković, Jasmina; Petrović, Mirjana; Zornic, Vladimir; Bekčić, Filip; Stepić, Marija; Andjelković, SnežanaЛокалне популације су значајан извор за оплемењивање и добијање генотипова који су хранљивији, продуктивнији, толерантнији на болести и штеточине, као и на промене у животној средини. Међутим, овај виталан ресурс је угрожен, а најчешћи разлози су климатске промене и начини управљања и коришћења пољопривредних земљишта, што дугорочно угрожава стабилност пољопривреде и прехрамбених система (Milenković et al., 2023). Боб (Vicia faba L.) је још једна у низу биљних врста која је неправедно запостављена током претходних деценија у Србији, где се сеје на занемарљиво малим површинама о чему говоре и само две признате сорте тренутно на сортној листи. По својим особинама, боб представља одрживи квалитетни извор биљних протеина са потенцијалом да помогне у испуњавању растуће глобалне потражње за квалитетном и здравијом храном (Martineau-Côté et al., 2022). Ако се узме у обзир да се може гајити на лошијим земљиштима и у сушним условима, није чудно што је боб таргетиран од стране Уједињених нација као једна од биљних врста која може смањити глад у свету и обезбедити самоодрживост малих фармера. За испитивање квалитета зрна су одабране линије које су у претходним испитивањима имале пожељне морфолошке особине: висина, број грана, толеранција на болести и штеточине и величина зрна.Item Parametri kvaliteta silaža lucerke i crvene deteline u zavisnosti od udela vrsta u smeši, sabijenosti i dodataka(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Lazarević, Đorđe; Đorđević, Nenad; Stevović, Vladeta; Lugić, Zoran; Marković, Jordan; Tomić, Dalibor; Prijović, MladenСилажа луцерке има висок потенцијал за побољшање исхране преживара. Проблем који се често јавља при силирању луцерке је процес протеолизе који се делимично може избећи употребом одређених техника и материјала. Црвена детелина, која се може користити у облику силаже, испољава слабију протеолизу захваљујући присуству одређених хемијских једињења. На смањење обима протеолизе могу утицати одређени адитиви, као што су танини и инокуланти. Различита сабијеност такође може утицати на различите аспекте квалитета силаже, укључујући интензитет протеолитичких процеса. Истраживање је спроведено са циљем утврђивања утицаја смеше луцерке и црвене детелине, помешаних у различитим односима (100:0, 90:10, 70:30, 50:50, 30:70 и 0:100), уз додатак адитива – две дозе екстракта храстовог танина (6 g kg-1 СМ и 12 g kg-1 СМ) и бактеријског инокуланта (Enterococcus faecium, Bacillus plantarum и Bacillus brevis), као и различитих сабијености (700 g dm-3 и 550 g dm-3) на хемијски састав, сварљивост, хранљиву вредност, квалитет ферментације и микробиолошке особине силажа. На основу добијених резултата у овим истраживањима, утврђено је да су, с обзиром на задовољавајуће pH вредности код свих третмана, постигнути оптимални услови за силирање.Item Fiziološki i biohemijski odgovori engleskog ljulja (Lolium perenne L.) na vodni deficit: Procena potencijala za oplemenjivanje novih sorti otpornih na sušu.(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Prijović, Mladen; Sokolović, Dejan; Babić, Snežana; Babić, Snežana; Zornic, Vladimir; Racić, Nedeljko; Lazarević, Đorđe; Sabovljević, AnetaУ светлу глобалних климатских промена, обезбеђивање довољне количине хране постаје све већи изазов. Узгајање високоприносних и на стрес отпорних сорти крмног биља и житарица кључ је успешне и одрживе сточарске производње. Енглески љуљ (Lolium perenne L.), због својих бројних корисних особина, представља једну од најважнијих вишегодишњих крмних трава умереног климата, чинећи основу многих ливада и пашњака. Како се ови системи не заливају, енглески љуљ је све више изложен дуготрајним сушама током године, посебно у летњим месецима. Стога постоји хитна потреба за побољшањем његове толеранције на сушу и одрживости у умерено- континенталном климату, нарочито на травњацима са све чешћим дефицитом воде (Bothe, 2018). Једна од стратегија је унапређење физиолошких и биохемијских особина код нових сорти кроз различите процесе оплемењивања, без значајног нарушавања нутритивне вредности и прилагодљивости испаши. Да би се то постигло, потребно је прво детаљно испитати све факторе адаптације и аклиматизације на сушу, који би се могли користити као критеријуми за унапређење толеранције на сушу код будућег оплемењивачког материјала а затим идентификовати и њихову молекуларну основу, што је циљ овог истраживања. Испитивање варијабилности енглеског љуља на водни дефицит спроведено је на одабраним генотиповима из атлантског (сорта Shandon) и умерено-континенталног климата (сорта К-11 и експериментална оплемењивачка популација) у фази вегетативног раста.Item Управљање биљним покривачем воћњака у Жупи (Александровац)(Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2024-10-16) Simić, A.; Babić, Snežana; Brajević, S.; Sokolović, Dejan; Babić, D.; Đorđević, B.Sve veći značaj očuvanja zemljišnih resursa, kao neobnovljive baze za gajenje i korišćenje u poljoprivredi, te mere adaptacije u okviru odgovora na klimatske promene, zahtevaju multidisciplinarni pristup. Kao mera konzervisanja vodno-zemljišnih resursa se sve više primenjuje setva travnog pokrivača, odnosno zatravljivanje međurednog prostora u voćnjacima, prilagođeno agroekološkim uslovima područja i karakteristikama gajene voćne vrste. Jedna od najvažnijih dobrobiti ove agrotehničke mere je bolja infiltracija i zadržavanje padavina, naročito na nagnutim terenima. Zatravljivanje doprinosi povoljnijoj klimi u voćnjaku, olakšan je pristup i rad čak i posle obilnih padavina. Takođe, borba protiv korova je svedena na minimum, smanjen je broj prohoda u voćnjaku, upotreba pesticida, potrošnja goriva, što je veoma značajno sa ekološkog aspekta. U cilju određivanja adekvatne smeše za zatravljivanje zasada šljive i ispitivanja uticaja na rodnost i kvalitet plodova sorte stenlej, u okolini župskog Aleksandrovca (selo Raklje) je u jesen 2023. postavljen dvofaktorijelni ogled sa travnom (A1) i travno leguminoznom smešom (A2), sa dve setvene norme od 40 (B1) i 80 kg ha-1 (B2). Travna smeša se sastojala od sledećih travnih vrsta: visoki vijuk, engleski ljulj, crveni vijuk i prava livadarka. U sastavu travno-leguminozne smeše se pored navedenih travnih vrsta nalazila i bela detelina. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu, sa ponavljanjima veličine 16 m2 (4 × 4 m). Tokom 2024. godine su obavljena dva otkosa i praćeni su sledeći parametri: ocena pokrovnosti useva u vegetativnoj fazi 40 dana pre prvog otkosa, visina biljaka u prvom otkosu, produkcija biomase u prvom i drugom otkosu. Od hemijskih i fizičkih osobina plodova šljive praćeni su sledeći parametri: masa i veličina ploda, sadržaj rastvorljive suve materije, ukupne kiseline i ukupni šečeri. Preliminarni rezultati u prvoj godini ogleda ukazuju da bi adekvatna smeša za dato područje i sklop šljivika bila travna smeša, koja je u datim uslovima pokazala bolji odnos pokrovnosti i produkcije biomase. Veća dužina, širina i masa ploda šljive (47,1 mm, 35,4 mm i 32,7 g, redom) zabeležena jekod travne smeše, a gustina setve nije značajno uticala na parametre ploda šljive u prvoj godini istraživanja.Item Улога травног покривача у конзервисању земљишта у винограду(Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2024-10-16) Simić, A.; Pržić, Z.; DŽeletović, Ž.; Brajević, S.; Babić, Snežana; Marković, N.Travni pokrivač kao biološki sistem i način očuvanja zemljišta koristi se u vinogradarskim regionima sa većim osmotrenim količinama padavina ali i polusušnim i aridnim geografskim područjima. Ima široku primenu u vinogradarstvu Srbije, jedan je od nači a održavanja zemljišta i od velikog je značaja s obzirom na prognoze koje predviđaju promenu klimatskih uslova u narednim decenijama u vidu pojave češćih kišnih proleća i toplije i produžene vegetacije praćeno većom akumulacijom toplote i dužim bezmraznim periodom. Očekuje se da će ovakve promene imati značajnog uticaja na enološki potencijal aktuelnog sortimenta vinove loze. Pri zasnivanju travnog pokrivača smesom trava potrebna je nega biljaka uz specifične agrotehničke mere karakteristične za binomni sistem gajenja (vinograd-travnjak), te iznaći odgovarajuće mere za agroekološke uslove mikrolokaliteta. U tom cilju je sproveden trogodišnji ogled (2020-2022) na zasnovanom travnjaku u vinogradu sa sortom Kaberne sovinjon u Krnjevu. Dvofaktorijelni ogled po slučajnom blok sistemu je obuhvatio četiri klona sorte Kaberne sovinjon (15, 169, 191 i 412) i tri načina tretiranja travnjaka azotom u prolećnoj prihrani (0, 50 i 100 kg/ha N). Elementarna ogledna parcela po tretmanu bila je površine 10 m2 . Azot je neophodan u održavanju travnjaka, jer pospešuje vegetativno razviće i pokrovnost zemljišta, a nesimetričnim košenjem (dva puta u humidnoj godini ispitivanja, jednom u aridnoj) se prilagođavalo promenljivim meteorološkim prilikama tokom vegetacije. Prihrana travnog pokrivača azotom je nosila potencijalni rizik uticaja na ampelografska svojstva vinove loze, pa su sprovedene analize osobina travnog pokrivača, ali i ampelografskih i enoloških svojstava grozda i bobica. Rezultati istraživanja ukazuju da je travnjak značajno reagovao na primenjeni azot, kako prinosom sveže i suve biomase, pokrovnošću, tako i količinom usvojenog azota. S druge strane, primenjene doze azota nisu značajno uticale na ampelografske karakteristike grozda i bobice. Može se zaključiti da u ovom slučaju održavanje jednog sistema (travnjaka) i mere popravke, nemaju uticaja na drugi sistem (vinograd) i proizvodnju.Item Пројекат ImprovLoliumCol – Лакше коришћење европскe колекције енглеског љуља: побољшање приступа генетичким ресурсима и подацима карактеризације и евалуације.(Institut za krmno bilje Kruševac, Društvo za krmno bilje Republike Srbije, 2024-09-26) Sokolović, Dejan; Babić, Snežana; Petrović, Mirjana; Prijović, MladenImprovLoliumCol пројекат је имао за циљ да омогући лакши и једноставнији приступ европској колекцији енглеског љуља (Lolium perenne L.), најзначајнијој врсти вишегодишњих крмних трава, користећи податке и резултате пројекта GrassLandscape (FACCE-JPIERA-NET+). У пројекту GrassLandscape је прикупљено 469 аутохтоних популација широм Европе и урађена детаљна генотипизација секвенционирањем (330.000 SNP локуса) и фенотипизација спровођењем огледа на три локалитета (IPK Немачка, ILVO Белгија и INRAE Француска), а такође су прикупљени подаци о агроеколошким условима локација са којих је извршено колекционисање генотипова енглеског љуља. На основу ових података урађена је прва исцрпна реконструкција филогеографије и историје ширења енглеског љуља у његовом природном ареалу тренутног распрострањења. GrassLandscape пројекат је био прилика за прикупљање што више података о природном диверзитету енглеског љуља. Овај скуп информација чини драгоцену основу за каснија истраживања генетичког диверзитета енглеског љуља или за одабир генетичких ресурса у сврху оплемењивања.Item Могућност гајења фестулолиума у Србији(Institut za krmno bilje Kruševac, Društvo za krmno bilje Republike Srbije, 2024-09-26) Babić, Snežana; Andjelković, Snežana; Petrović, Mirjana; Zornic, Vladimir; Jevtić, Goran; Prijović, Mladen; Sokolović, DejanПоследњих година климатске промене су један од главних глобалних проблема у пољопривреди, а самим тим и у производњи довољних количина сточне хране. Висок квалитет кабасте сточне хране позитивно утиче на рентабилност производње млека и меса и предуслов је за њено унапређење исмањење трошкова производње. Из тог разлога, фестулолиуми, хибриди настали укрштањем различитих врста родова Lolium и Festuca, постају занимљиви као извори поуздане, продуктивне и нутритивно вредне сточне хране. Ови хибриди могу настати природним путем, али се највећи број синтетичких хибридних сорти ствара коришћењем различитих, како конвенционалних тако и нових технологија оплемењивања биљака. Врсте рода Festuca се одликују високим приносом, постојаношћу и толеранцијом на абиотичке стресове, као и израженом едафском и климатском адаптацијом на све суровије услове успевања, док се врсте рода Lolium карактеришу брзим успостављањем усева, високим потенцијалом приноса и нутритивном вредношћу, као и одличном палатабилношћу и сварљивошћу. Хибридизација врста ових родова се врши са циљем комбиновања што више позитивних особина а карактеристике врста оба рода се преносе на добијене сорте фестулолиума, али код њих ипак доминира геном једног од родова. Сорте фестулолиума деле се на лолоид тип код којих доминира Lolium геном и фестукоид тип са доминантним геномом вијука. У пракси су далеко заступљеније сорте фестулолиума са доминантним доприносом генома Lolium- а и оне су продуктивне, са висококвалитетном и сварљивом крмом, али је њихов ареал гајења ограничен осетљивошћу Lolium-а на сушу. Ипак, оне су толерантније на абиотичке стресове, посебно на смањење влаге, у поређењу саврстама рода Lolium (Humphreys et al., 2018).Item Uticaj otkosa i faze razvića na razgradivost proteina lucerke i crvene deteline.(Institut za krmno bilje Kruševac, Društvo za krmno bilje Republike Srbije, 2024-09-26) Marković, Jordan; Lazarević, Đorđe; Stepić, Marija; Racić, Nedeljko; Bekčić, Filip; Kistić, I.; Milosavljević, M.Луцерка и црвена детелина представљају основни извор протеина, и један су од главних конституената оброка за преживаре. Ово место заузимају захваљујући способности биолошке фиксације азота и због њихове високе хранљиве вредности. Ове легуминозе су значајне јер битно смањују трошкове производње – мања примена азотних минералних ђубрива и мањи удео концентрованих хранива у оброцима за преживаре. Наведени бенефити и могућност да се исхрана животиња на фармама базира на кабастој храни привукли су пажњу бројних истраживача (Yu et al., 2003). Поред тога што се легуминозе одликују високом хранљивом вредношћу, њихови протеини подлежу брзој и интензивној деградацији у бурагу. Последично, стопа деградације протеина у бурагу директно утиче на ефикасност искоришћавања азота од стране животиња. Бројни подаци у литератури указују да и микроорганизми бурага и протеазе у биљнм материјалу узрокују неефикасно искоришћавање азота у организму животиња, што повећава ризик од губитка азота и његово излучивање у спољашњу средину (Kingston-Smith et al., 2003). Савремени системи исхране, у циљу минималних губитака азота подразумевају познавање количине и односа разградивих и неразградивих протеина у бурагу, као и неопходних количина азота за довољан развој микроорганизама. У току реализације постављених циљева извршена су истраживања на огледном пољу Института за крмно биље Крушевац, а испитиван је садржај разградивих и неразградивих протеина у сувој материји крушевачке сорте луцерке К-28 и крушевачке сорте црвене детелине К-39 у зависности од фазе развића и откоса.Item Параметри квалитета силажа луцерке и црвене детелине у зависности од удела врста у смеши, сабијености и додатака(2024) Lazarević, ĐorđeПроблем који се јавља при силирању луцерке је процес протеолизе који се делимично може избећи. На смањење обима протеолизе може утицати силирање у смеши са црвеном детелином, затим одређени адитиви, као и интензитет сабијености. Истраживање је спроведено са циљем утврђивања утицаја смеше луцерке и црвене детелине, помешаних у различитим односима (100:0, 90:10, 70:30, 50:50, 30:70 и 0:100), уз додатак адитива – две дозе екстракта храстовог танина (6 g kg-1 СМ и 12 g kg-1 СМ) и бактеријског инокуланта (Enterococcus faecium, Bacillus plantarum и Bacillus brevis), као и различитих сабијености (700 g dm-3 и 550 g dm-3 ) на хемијски састав, сварљивост, хранљиву вредност, квалитет ферментације и микробиолошке особине силажа. Садржај амонијачног и растворљивог азота у укупном азоту указује да је црвенa детелина позитивно утицала на смањење протеолизе у смеши у односу на чисту културу луцерке. Ефикасни у овом погледу су се такође показали бактеријски инокулант и храстов танин у количини од 6 g kg-1 СМ, смањивши садржај амонијачног и растворљивог азота силаже у односу на контролу. Сабијеност од 700 g dm-3 се показала погоднијом у погледу садржаја амонијачног азота у укупном азоту који је био значајно нижи од садржаја при сабијености интензитета 550 g dm-3 . Садржај непротеинског азота је код чисте културе црвене детелине, као и код смеше са 30% луцерке и 70% црвене детелине био значајно нижи у односу на остале смеше. Силирање у смеши са црвеном детелином је позитивно утицало на смањење протеолизе код луцерке.Item Tanini kao sredstvo za unapređenje ishrane preživara: mogućnosti i izazovi(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Cekić, B.; Ružić-Muslić, D.; Mandić, Vesna; Ćosić, I.; Marković, Jordan; Božičković, A.; Đorđević, N.Танини, велика и хетерогена група секундарних метаболита присутних у многим биљним врстама, налазе се у различитим деловима и органима биљака (лишће, кора, плодови, стабло и корен), где су углавном сконцентрисани у ћелијским вакуолама. Најчешћа класификација танина је на кондензоване и хидролизабилне, иако бројне биљне врсте садрже оба типа. Хидролизабилни танини, естерификовани галном или елагинском киселином, лако се разграђују у дигестивном тракту и могу изазвати интоксикацију и оштећење органа. Кондензовани танини су стабилнији и отпорнији на разградњу у дигестивном тракту због флавонолних јединица повезаних угљеничним везама. Танини су опоре материје које пре свега имају одбрамбену и антиоксидативну улогу. Такође, поседују способност формирања комплекса са протеинима, угљеним хидратима, металима, ензимима и другим супстанцама. Стога, танини су дуго сматрани искључиво антинутритивним супстанцама, које могу довести до смањеног уноса хране и бројних здравствених проблема код животиња, укључујући и леталне исходе у екстремним случајевима. Последњих деценија, истраживања указују на потенцијалне позитивне ефекте танина у исхрани преживара (слика 1), укључујући и значајно повећање количине протеина који остају неразграђени у бурагу. Наиме, танини формирају комплексе са протеинима у неутралној средини, (бураг), који се разлажу у киселој средини (сириште), те постају доступни животињи у дисталним партијама дигестивног тракта, чиме се побољшава њихова искористивост. Побољшање искористивости протеина може резултирати већим прирастима животиња, што је од посебног значаја у тову говеда, оваца и других врста преживара. Ово је посебно значајно у контексту смањења трошкова сточарске производње, будући да протеини представљају једну од најскупљих компоненти у храни за животиње. Танини могу утицати и на побољшање квалитета меса кроз мању оксидацију масти, бољи укус и промене у саставу масних киселина, захваљујући промени тока буражне ферментације и антиоксидативним својствима.Item Оплемењивање крмних врста – нови изазови(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Radović, Jasmina; Vasiljević, Sanja; Lugić, Zoran; Sokolović, Dejan; Katanski, Snežana; Babić, SnežanaЈедан од важних услова за производњу довољних количина квалитетне сточне хране су високо продуктивне сорте крмних врста. Досадашњи домаћи сортимент крмних легуминоза и трава карактерише висока продукција и квалитет биомасе, као и одлична адаптација на домаће услове успевања, што често ставља домаће сорте испред страних. Оплемењивање вишегодишњих крмних врста је дуг и комплексан процес, пре свега јер се ове врсте одликују низом специфичности, као што су природна полиплоидија, странооплодни начин опрашивања и изражена инбридинг депресија, који могу успорити и отежати процес оплемењивања. Са друге стране, овe врсте се одликују високом варијабилношћу како између, тако и унутар популација, што омогућава оплемењивачима проналажење пожељних особина. Већина крмних врста су субкосмополитске врсте и чине основне компоненте природних ливада и травњака. Поред домаћих, гајених популација и интродукованог селекционог материја, дивље популације гајених крмних врста су често носиоци разних врста толерантности, тако важних у последње време. Процеси оплемењивања крмних врста су углавном били усмерени ка остваривању повећања приноса и повећању квалитета биомасе. Последњих година, климатске промене намећу нове правце селекције, пре свега толерантност на стресне услове средине који су веома варијабилни и непредводљиви, а што представља посебан проблем вишегодишњим врстама, које су у току периода искоришћавања изложене потпуно различитим условима спољне средине, од поплава, до вишемесечне суше. Абиотски стресови, пре свега суша и високе температуре се стављају у фокус оплемењивања скоро свих врста, па и крмног биља, као и толерантност на поремећене односе хранива у земљишту, пре свега на присуство тешких метала, као и на повећану киселост.Item Стање у производњи крмног биља и сточарству у Републици Србији(Институт за крмно биље, Крушевац Друштво за крмно биље Републике Србије, Крушевац, 2024-09-26) Lugić, Zoran; Mandić, Violeta; Vučković, Savo; Stevović, Vladeta; Krnjaja, Vesna; Đoković, Vlade; Sokolović, DejanПољопривреда је најплеменитија људска делатност јер производи храну за људе. Сточарство је најважнија пољопривредна грана јер представља индикатор развијености пољопривреде, параметар је животног стандарда и значајан чинилац еколошких и орнаменталних својстава простора. Удео сточарства у укупној вредности пољопривредне производње у земљама са развијеном пољопривредом је преко 60% (у Данској чак 83%), што говори о спровођењу адекватних пољопривредних политика и ефикасном коришћењу природних ресурса, посебно пољопривредног земљишта и климатских услова (Draganescu, 2014). Чињеница да је удео сточарства у укупној вредности пољопривреде у Србији 2012. године био 41,2% (Поповић, 2013) а да је данас тек 34% говори да се природни ресурси недовољно и неадекватно користе. Крмне биљке су јефтин и квалитетан извор хране за животиње, јер стварају велику вегетативну масу и богате су протеинима, угљеним хидратима и другим хранљивим материјама. Користе се као кабаста или концентрована сточна храна, односно за испашу, зелену храну, спремање сена, сенаже, силаже, пелетираних смеша, прераду у брашно, и друго. Економски важне крмне биљке припадају различитим фамилијама (Poaceae, Fabaceae, Brassicaceae и Amaranthaceae), поседују различита морфолошка и биолошка својства и могу веома успешно користити агроеколошке услове, како у чистом усеву, тако и у смешама. Уз правилно планирање производње крмних биљака (одабир врсте и сорте, правилна агротехника) могу се постићи високи и квалитетни приноси, а самим тим и обезбедити интензивирање сточарске производње, пре свега говедарске и овчарске, и добити јефтинији сточарски производи.Item Floristic analysis of the weed flora in vegetable gardens under organic production(Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES), 2024) Živković; Vasić; Marković, Jordan; Đokić; Vasiljević; Katanić; LeposavićAnalysis of the weed flora in the vegetable gardens in the village of Trmčare (Kruševac municipality) revealed the presence of a total of 44 weed species [23 weed, 19 weed-ruderal, 1 ruderal and 1 weed of meadows and pastures]. The recorded weed flora is dominated by representatives of the class Magnoliopsida (dicotyledons, broad-leaved weeds) with 38 species, while only six species are present from the class Liliopsida (monocotyledons, grass weeds). The analysis of life forms of weeds recorded in vegetable gardens shows a dominance of therophytes (70.45%), compared to geophytes (13.64%). Meanwhile, hemicrypthophytes make 11.36% of the weed flora and thero-hemicrypthophytes only 4.55%. The number of weeds was not high, because the inter-row cultivation was done every ten to fifteen days, and weeds were manually removed in the rows, around the plants. Regardless of the mechanical removal of weeds, the diversity of the weed flora was not negligible. In all observed vegetable gardens under organic production, the most frequent winter weeds were: Camelina sativa (L.) Crantz., Poa annua L., Myosotis arvensis (L.) Hill., Veronica persica Poir., Cerastium glomeratum Thuill., Lamium purpureum L. Of the early spring weeds the most frequent were Chenopodium polyspermum L., Polygonum lapathifolium L., Polygonum persicaria L., Polygonum convolvulus L, and Galium aparine L., and of the late spring weeds the most often present were Chenopodium album L., Amaranthus retroflexus L., Amaranthus hybridus L., Setaria viridis (L.) P. B., Hibiscus trionum L., and Portulaca oleracea L.Item Comparative analysis of alfalfa cultivation with and without herbicide use to gain insights into the potential for sustainable system development(Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES), 2024) Tomić; Stevović; Bogdanović; Marjanović; Pavlović; Lazarević, Đorđe; Petrović, Mirjana; Zornic, VladimirA major problem when establishing alfalfa crops can be the presence of weeds. In intensive systems, weeds are controlled with herbicides, which inevitably contaminate water, soil, air, and food. The work aimed to carry out a comparative analysis between the intensive system of alfalfa cultivation with herbicide use and the cultivation method without herbicide use in order to be able to make recommendations for the development of sustainable management systems in agriculture. A field trial was conducted at the experimental field of the Institute for Animal Husbandry, Zemun, Serbia, using a randomized block design with three replications and three treatments: control treatment (without herbicide application), treatment with bentazon and treatment with imazamox. The forage yield and hay yield in the first cut were significantly reduced in the treatments with herbicide application. The application of herbicides led to a significant reduction in weed biomass. The herbicides had different effects on individual weed species and their proportion in the total weed biomass. The application of herbicides gave no significant reduction in the number of weed species present. The number of weed species decreased over time due to the competitiveness of alfalfa. Under conditions of appropriate agrotechnics, the alfalfa crop can be established without using herbicides, which could be a good practice for sustainable farming systems. In this case, increased weed emergence can be expected in the first cut, which should be used carefully, and a reduction in weed levels can be expected with each subsequent cut.Item Quality of alfalfa seeds from different regions of Serbia during storage up to 42 months(2024) Stanisavljevic, Rade; Poštić, Dobrivoj; Štrbanović, Ratibor; Oro, Violeta; Milenković, Jasmina; Tabaković, Marijenka; Đokić, DragoslavThis study presents the findings from assessing the quality of alfalfa seeds collected from three Serbian regions: in each region, batches of seeds from six places were analyzed. The following criteria were investigated: the proportion of dormant seeds, the germinated seed content, the proportion of dead seeds, and the percentage of aberrant seedlings. Seed quality was assessed after six, eighteen, thirty, and forty-two months of storage. The highest seed quality was obtained after thirty and eighteen months of seed storage (91% and 89% of germination, respectively). During the 42-month storage period, the percentage of dead seeds (8%) and abnormal seedlings (7%) increased, while germination declined to 84%. In a storage period of six months, the participation of dormant seeds of 21% affected the germination rate, which was 77%, regardless of the low proportion of dead seeds (1%) and abnormal seedlings (2%).Item Transitional hosts of phytopathogenic fingi in organic vegetable production(Research Institute of Mountain Stockbreeding and Agriculture, Troyan, 2024) Vasić, Tanja; Živković, Sanja; Marković, Jordan; Debasis, M.In practice, many weeds are frequently overlooked as sources of infection with a variety of plant diseases. This is especially true for diseases whose causative agents are transferred by weed seeds or can be found on weed roots and plant residues of weeds. Specifically, because most cultivated plants have a one-year life cycle and depart from arable land after harvesting, so do the causative agents of plant diseases. Weeds present a distinct situation. When crops are harvested, no attention is paid to them, allowing them to grow freely on agricultural land. There have been no more detailed studies of the mycopopulation of weed plants in Serbia. In this article, we present the results of preliminary research. Weed plant seed samples were gathered during the summer and autumn vegetative periods of 2023 in a vegetable crop developed using organic production practices. Isolation was performed using standard phytopathological methods. In these investigations on the mycopopulation of weed seeds, 1050 seeds from 21 weed species were investigated. Morphological identification of fungi to genus was performed using standard keys. A large percentage of fungi colonies formed around the seeds of weed plants. In this way, nine different genera of fungi were determined, namely: Penicillium, Fusarium, Albugo, Alternaria, Cladosporium, Bipolaris, Epicoccum, Rhizopus and Mucor.